Основан 1938. године Одлуком Министарства пољопривреде Краљевине Југославије, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад почео је са радом као Пољопривредна огледна и контролна станица. Станица је била лоцирана у згради саграђеној 1938, где је остало седиште Института до данашњег дана.
Током 1938. године изведени су инсталациони радови на увођењу струје, телефона и грејања, чиме је грађевински објекат Станице у Улици Цара Николаја бр. 26 (данас Улици Максима Горког 30) завршен. Колаудирајућа комисија Краљевске банске управе је зграду Станице „Уступним писмом“ предала управи Пољопривредне огледне и контролне станице у Новом Сада дана 18.10.1938. године.
Током 87 година свог постојања, Институт је мењао статус и организацију са развојем друштвених односа у којима је деловао. Тако је временом Институт мењао назив и оснивача, па је од Пољопривредне огледне и контролне станице (1938–1941) до данас имао различите осниваче и називе. У периоду до почетка II светског рата 1941. био је у надлежности Министарства пољопривреде Краљевине Југославије, а за време окупације током II светског рата подручје Бачке је припојено Краљевини Мађарској, па је Пољопривредна станица ушла у састав Пољопривредног института у Сегедину као његово одељење. По завршетку рата 1946, одлуком Председништва Главног извршног одбора АП Војводине, у мају месецу Пољопривредна станица је прерасла у Покрајински завод за пољопривредна истраживања. Завод је имао карактер државног органа који се финансира из буџета, као и сви државни органи. Међутим, статус установе са самосталним финансирањем Институт је стекао већ 1954. године, те је исте године преименован у Завод за пољопривредна истраживања. Уредбом Извршног већа Републике Србије од 1959. године, Завод је реорганизован, а назив промењен у Институт за ратарство. У складу са променама у организацији Народне Републике Србије, Уредбом Извршног већа Народне скупштине Републике Србије, права и дужности оснивача Института пренета су са Републике на АП Војводину 1961. Тада Институт добија и нови назив – Институт за пољопривредна истраживања. Током 1975. на иницијативу политичких структура САП Војводине, покренути су интеграциони процеси с циљем да се у саставу Пољопривредног факултета у Новом Саду обједине све научноистраживачке организације из области пољопривреде и шумарства у Новом Саду и околини, па је тако исте године Институт за пољопривредна истраживања престао да постоји као самостална научна установа и интегрисан је са Пољопривредним факултетом. Тако је од 1976. нови назив гласио ООУР Институт за ратарство и повртарство, односно ООУР Научно-образовни институт за ратарство и повртарство од 1986. до 1994, када је Влада Републике Србије својом одлуком дала сагласност да се ООУР Научно-образовни институт за ратарство и повртарство издвоји из састава Пољопривредног факултета у Новом Саду. Истом одлуком Република Србија је преузела оснивачка права према Институту. Тако је 1995. назив промењен у Научни институт за ратарство и повртарство. Током 2006. акредитован је као истраживачко-развојни институт, и 2007. мења назив у Институт за ратарство и повртарство, под којим називом послује и данас. У мају 2018. године, Институт је акредитован као институт од националног значаја за Републику Србију, заслужено стекавши статус управо због свог успешног рада и врхунских резултата имплементираних у пољопривредну праксу током 80 година постојања, због чега је постао и значајно име у светској науци.
Основна и примењена истраживања, која су основна делатност Института, усмерена су на стварање сорти и хибрида ратарских, повртарских, као и великог броја крмних, индустријских, лековитих и зачинских биљака. С тим у вези, примарне активности Института спроводе се у оквиру 5 одељења, 3 лабораторија и 2 услужне јединице.
Одељења:
Одељење за стрна жита
Одељење за кукуруз
Одељење за легуминозе
Одељење за сунцокрет
Одељење за повртарске и алтернативне биљне врсте
Лабораторије:
Лабораторија за земљиште и агроекологију
Лабораторија за испитивање семена
Лабораторија за биотехнологију
Услужне јединице:
Огледно поље
Сектор за опште послове
Институт спроводи истраживања у оквиру области биотехничких наука, као што су генетика и оплемењивање, семенарство, микробиологија, физиологија и биохемија, агрохемија, мелиорација земљишта, фитопатологија, ентомологија, фитофармација и токсикологија и др.
Институт поседује цертификате за стандарде ИСО 9001:2015 и ИСО 14001:2015. Једном годишње се екстерно проверавају усаглашеност и функционисање оба система. Примена ових међународних стандарда у Институту је дуга преко 15 година. Јасно је да смо међу првима у Србији схатили неопходност њихове имплементације. Поред тога, две лабораторије Института (Лабораторија за испитивање семена и Лабораторија за земљиште и агроекологију) су усаглашене са захтевима стандарда ИСО 17025 на основу чега поседујемо акредитације од стране АТС (Акредитационо тело Србије), а Лабораторија за испитивање семена је свој рад такође усагласила са захтевима ISTA (International Seed Testing Association) стандарда чији цертификат поседује.
Институт за ратарство и повртарство има јак научни тим од преко 100 истраживача, од чега је више од 90 доктора наука. Њима асистира више од 300 високообразованих и радника различитих профила, што је гаранција квалитета свега што Институт нуди – семена, технологија, образовања и услуга.
Као државна установа у надлежности Министарства науке, технолошког развоја и иновација Владе Републике Србије, Институт реализује бројне научне пројекте које финансира држава, а истовремено учествује и у међународним научним пројектима. Укупан број националних пројеката на којима је Институт узео учешће или био носилац од свог настанка до данас је преко 170, а завидан је и број међународних пројеката где је Институт био учесник или носилац, који износи преко 80 пројеката. Резултати свих ових пројеката представљају значајан допринос светској бази научног знања и унапређењу производње ратарских и повртарских врста на националном, али и на светском нивоу.
Од свог оснивања до данас, Институт посвећује велику пажњу оплемењивању биљака. У овој области, Институт је постао водећа институција у земљи, али је добио и међународну репутацију. Током 87 година постојања, оплемењивачи Института створили су преко 2300 сорти и хибрида, од чега је готово 1000 регистровано и гаји се и у иностранству. Широка лепеза и успех оплемењивачког рада илустровани су чињеницом да више од 2300 сорти и хибрида укључује преко 60 биљних врста.
Институтске сорте и хибриди регистровани су и гаје се у преко 30 земаља света, укључујући Украјину, Русију, Румунију, Бугарску, Мађарску, Словачку, Иран, Италију, Аргентину, Француску, Индију, Казахстан, Немачку, Кину, Молдавију, Чешку, Турску, Грчку, Канаду, Мароко, Босну и Херцеговину и многе друге.
У оплемењивању акценат се ставља на постизање високих приноса, врхунског квалитета, као и на отпорност према абиотичким и биотичким стресовима. Не занемарују се ни сорте и хибриди за посебне намене. Поред оплемењивања, Институт развија и технологију гајења сопственог сортимента. Резултати научних истраживања се преносе у праксу на више начина: преко семена, кроз технологију обраде земљишта, технологију гајења појединих сорти и хибрида и њихову заштиту од болести, штеточина и корова.
Поред научноистраживачког рада, Институт има веома развијену издавачку делатност која се огледа у издавању научних часописа, књига и монографија, а раније и стручних дела, уџбеника и практикума. Научна продукција Института обухвата више од 10.000 резултата. Истраживачи Института публикују резултате свог научног рада у многобројним националним и међународним часописима чиме се видљивост истраживачких група, а и читавог Института, значајно повећава у научним круговима. Институт је тренутно издавач два национална часописа: Ратарство и повртарство и Alternative Crops and Cultivation Practices. Поред часописа које издаје, Институт је такође суиздавач међународног часописа Генетика, националног часописа Селекција и семенарство и спонзор међународног часописа Legume Perspectives.
Семинар агронома, данас Саветовање агронома и пољопривредника Србије, у организацији Института представља форму сарадње науке и праксе за стручњаке из ратарства и повртарства, односно један је од облика преношења научних достигнућа у производњу. Одржава се сваке године почевши од 1967. до данас, у периоду ван пољопривредне сезоне, током зиме, и представља школу за перманентно иновирање и проширивање знања, не само за стручњаке из непосредне производње, него и из пољопривредних станица, стручних служби и научних и образовних установа. Дужина Саветовања је варирала у распону од 5 до 12 дана, а у појединим годинама је број учесника прелазио 1350. На укупно 59 до данас одржана Саветовања присуствовало је преко 37.000 учесника.
Развој науке и технологије у последњем веку толико је интензивиран да се не може замислити успешан колектив који нема развијену међународну сарадњу. Институт је током досадашњег постојања и рада имао веома богату и разноврсну сарадњу на поменутом нивоу. Тако је Институт потписао споразуме о научно-техничкој међународној сарадњи са многим научним институцијама из региона, Европе и света, као што су: Црна Гора, Босна и Херцеговина, Словенија, Хрватска, Македонија, Мађарска, Бугарска, Немачка, Италија, Холандија, Израел, Иран, Белорусија, Украјина, Казахстан, Русија, Кина, Аустралија, САД, итд. Међународна сарадња се одвијала на пољу науке, образовања и пословања. Међународна научна сарадња остварена је и боравком на усавршавању и постдокторским студијама великог броја истраживача Института у водећим научним институтима широм света, те чланством истраживача Института у међународним научним и стручним организацијама.
Стални напредак и развој Института у области семенарства наметнуо је потребу за изградњом једног савременог и добро опремљеног дорадног центра, који има капацитет прилагођен сопственим потребама. Сматрало се да би Институт, као лидер у производњи семена на овим просторима, морао да има потпуну контролу дораде семена, овог иначе важног и по многима кључног сегмента семенарства. Изградња сопственог дорадног центра омогућила је производњу семена високог квалитета, благовремено дорађеног по чему је Институт постао препознатљив и тиме стекао одређену предност на тржишту семена.
Институт и радници Института добитници су мноштва значајних награда за достигнућа и доприносе побољшању пољопривреде, образовања, међународне сарадње и економије наше земље, као што су Награда ослобођења Војводине (1972), Награда АВНОЈ-а (1979), Октобарска награда Новог Сада (1979) и Указ председника Републике Србије – Сретењски орден ИИИ степена за нарочите заслуге и међународно признате резултате у примени научних метода и унапређењу пољопривредне производње (2015).
У мају месецу 2018. године Институт је одлуком Владе Републике Србије стекао статус института од националног значаја и од тада носи име Институт за ратарство и повртарство, Институт од националног значаја за Републику Србију.